Дисовизија 2025: Моје прво јавно рецитовање поезије

Дисовизија је годишњи догађај који организује Градска библиотека у Чачку с циљем промовисања поезије међу младима. На овогодишњој манифестацији добио сам прилику да по први пут пред публиком уживо прочитам једно од својих дела.

Читање поезије наглас потпуно је другачије искуство од читања у себи. Песнички језик није увек рационалан и предвидљив, па вас звук изговорених речи помало успори, наведе да се дуже задржите на свакој речи и још више цените њену уметничку храброст.

То нимало није лако. Рецитовање песме је заједнички доживљај наратора и публике. Наратор мора добро да разуме песму како би знао када да направи паузу, какву интонацију да употреби и како да публици олакша разумевање тренутног стиха, док претходни још увек одзвања у њиховом сећању. Најбоље рецитовање је увек оно у ком наратор разуме, воли и потпуно се препушта песми коју чита. Ентузијазам на сцени не може бити лажан.

У том погледу имао сам више среће од већине: сопствено дело је најлакше рецитовати. Када је реч о сопственом раду, нема мучења око разумевања нити недоумица.

То не значи да вежбање није било потребно. Заједно са још неколико ученика који су одабрани да тог дана рецитују, а под вођством професорке књижевности Ане Ранђић, састали смо се неколико пута у празној учионици чачанске Гимназије како бисмо увежбали своје песме и усавршили план догађаја.

Знам шта мислите — и да, замало се нисам онесвестио од треме док сам седео испред наше скромне публике када је тај дан коначно дошао. Само ме је моја поезија држала смиреним и фокусираним. Све о чему сам покушавао да размишљам било је шта је инспирисало мој рад, зашто сам га написао и коме сам га наменио. Само су ме тако велике и инспиративне ствари могле спровести кроз тако искушење, мене као безнадежног интроверта. И, наравно, љубазност и разумевање свих који су радили са мном у данима који су претходили догађају. Њихова пажња и ентузијазам били су инспирација сами по себи.

Песма изабрана за овај догађај била је преведени одломак моје дуже песме Пролеће. Током мог волонтерског рада у библиотеци, моја менторка и још неколико библиотекарки радиле су са мном на превођењу завршног дела, Пролеће испод звезда, на српски језик. Резултат је, захваљујући њиховом доприносу, деловао много задовољавајуће и оригиналније него што сам очекивао да је могуће за један превод. Посебно се захваљујем госпођи Марији Радуловић, госпођи Тањи Вуковић и мојој менторки госпођи Наташи Кривачевић Поповић на издвојеном времену и помоћи при превођењу мог рада.

Прва половина програма била је посвећена добитници награде „Млади Дис” за 2024. годину, Симони Дмитријевић, и њеној збирци поезије Осим шумског пожара. На догађају су учествовали и ученици чачанске Гимназије Аријана Софија Тимотијевић, Наталија Ћурчић и Матеја Бошковић, док је музику која се повремено изводила током програма свирао изузетно талентовани матурант Гимназије Лука Спасојевић.

Желео бих да изразим своју најдубљу захвалност Градској библиотеци у Чачку што ми је пружила прилику да учествујем у овом догађају, као и свима осталима који су ми помагали на том путу — од пријатеља који стрпљиво читају све што напишем, до оних који ме самим тим што су део мог живота бодре и инспиришу више него што ће икада знати.