Николас Гринвуд

Време

Сурово је то време јер
кад падне мрак, тај дан не може да се врати.
Кад падају сузе — оне су пале, заувек.
Јер крв, кад се проли, више не остаје у телу.
Јер сећања не могу бити иста као стварност.
Сурово је то време.

Сурово је то време јер
где је смрт прошла, живот не прати.
Јер је прошлост нешто што не постоји.
А оно што видимо — нестане и нестане!
Сваки тренутак је пролазни тренутак.
Сурово је то време.

Мило је то време јер
кад дува ветар — дува у налетима.
Јер у истом дану сунце сија с обе стране неба.
Јер нам даје крај пре него што
живот постане предуг и горак.
Мило је то време.

Мило је то време јер
ни добро ни зло не постају вечни.
Јер сузе, када падну, падну — и пресуше.
А време даје лепоти њену круну,
јер лепота, кад је пролазна, бива још лепша.
Мило је то време.

Време

Реч аутора

Као прва песма коју сам икада написао изворно на српском језику, ова песма ће ми увек бити посебна.

Она се не бави толико брзином протока времена, колико његовом неповратношћу. Недуго пре него што сам је написао, провео сам неко време проучавајући наше најбоље физичке теорије и схватања о томе шта време заправо јесте. Иако то питање и даље остаје у великој мери без одговора, једно је сигурно: време се креће линеарно у позитивном смеру, и не делује вероватно да ћемо икада пронаћи начин да га вратимо унатраг.

Read more:

Омогућио Buttondown