Disovizija 2025: Moje prvo javno recitovanje poezije

Disovizija je godišnji događaj koji organizuje Gradska biblioteka u Čačku s ciljem promovisanja poezije među mladima. Na ovogodišnjoj manifestaciji dobio sam priliku da po prvi put pred publikom uživo pročitam jedno od svojih dela.

Čitanje poezije naglas potpuno je drugačije iskustvo od čitanja u sebi. Pesnički jezik nije uvek racionalan i predvidljiv, pa vas zvuk izgovorenih reči pomalo uspori, navede da se duže zadržite na svakoj reči i još više cenite njenu umetničku hrabrost.

To nimalo nije lako. Recitovanje pesme je zajednički doživljaj naratora i publike. Narator mora dobro da razume pesmu kako bi znao kada da napravi pauzu, kakvu intonaciju da upotrebi i kako da publici olakša razumevanje trenutnog stiha, dok prethodni još uvek odzvanja u njihovom sećanju. Najbolje recitovanje je uvek ono u kom narator razume, voli i potpuno se prepušta pesmi koju čita. Entuzijazam na sceni ne može biti lažan.

U tom pogledu imao sam više sreće od većine: sopstveno delo je najlakše recitovati. Kada je reč o sopstvenom radu, nema mučenja oko razumevanja niti nedoumica.

To ne znači da vežbanje nije bilo potrebno. Zajedno sa još nekoliko učenika koji su odabrani da tog dana recituju, a pod vođstvom profesorke književnosti Ane Ranđić, sastali smo se nekoliko puta u praznoj učionici čačanske Gimnazije kako bismo uvežbali svoje pesme i usavršili plan događaja.

Znam šta mislite — i da, zamalo se nisam onesvestio od treme dok sam sedeo ispred naše skromne publike kada je taj dan konačno došao. Samo me je moja poezija držala smirenim i fokusiranim. Sve o čemu sam pokušavao da razmišljam bilo je šta je inspirisalo moj rad, zašto sam ga napisao i kome sam ga namenio. Samo su me tako velike i inspirativne stvari mogle provesti kroz takvo iskušenje, mene kao beznadežnog introverta. I, naravno, ljubaznost i razumevanje svih koji su radili sa mnom u danima koji su prethodili događaju. Njihova pažnja i entuzijazam bili su inspiracija sami po sebi.

Pesma izabrana za ovaj događaj bila je prevedeni odlomak moje duže pesme Proleće. Tokom mog volonterskog rada u biblioteci, moja mentorka i još nekoliko bibliotekarki radile su sa mnom na prevođenju završnog dela, Proleće ispod zvezda, na srpski jezik. Rezultat je, zahvaljujući njihovom doprinosu, delovao mnogo zadovoljavajuće i originalnije nego što sam očekivao da je moguće za jedan prevod. Posebno se zahvaljujem gospođi Mariji Radulović, gospođi Tanji Vuković i mojoj mentorki gospođi Nataši Krivačević Popović na izdvojenom vremenu i pomoći pri prevođenju mog rada.

Prva polovina programa bila je posvećena dobitnici nagrade „Mladi Dis” za 2024. godinu, Simoni Dmitrović, i njenoj zbirci poezije Osim šumskog požara. Na događaju su učestvovali i učenici čačanske Gimnazije Arijana Sofija Timotijević, Natalija Ćurčić i Mateja Bošković, dok je muziku koja se povremeno izvodila tokom programa svirao izuzetno talentovani maturant Gimnazije Luka Spasojević.

Želeo bih da izrazim svoju najdublju zahvalnost Gradskoj biblioteci u Čačku što mi je pružila priliku da učestvujem u ovom događaju, kao i svima ostalima koji su mi pomagali na tom putu — od prijatelja koji strpljivo čitaju sve što napišem, do onih koji me samim tim što su deo mog života bodre i inspirišu više nego što će ikada znati.